Finansije i Osiguranje - Srbija

Građani Srbije sve više ulažu novac van banaka i nekretnina

„Kompanije su dotakle zid iznad koga više ne mogu da pređu, jer prosto banke imaju svoja ograničenja i za budući razvoj one moraju da traže alternativni način finansiranja", rekao je Ostojić u Sava centru.

On je istakao da domaćim kompanijama nedostaje svest o tome da na berzi ne moraju da budu već da to same žele.

„Berza je mesto gde treba da se kotiraš i ponudiš svoje razvojne prilike i šanse drugim ulagačima. Mi radimo na tome da privučemo veći broj kompanija”, rekao je Ostojić.

Prema njegovim rečima, izdavanje prvih korporativnih i zelenih obveznica jeste pozitivan signal za druge kompanije koje razmišljaju da izađu na tržište, ali im i dalje nedostaje informisanost.

„U našoj strategiji, prvi korak je bio da se kompanije kroz prikupljanje kapitala, odnosno zaduživanjem, uključe na berzu, ne odričući se svog vlasništva. Veliki broj kompanija čeka uspešan primer kako bi se odlučile da izađu na berzu”, rekao je Ostojić.

Ostojić:  Nekoliko kompanija spremno da ponudi korporativne obveznice do kraja godine

Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić izjavio je da je aktuelna makroekonomska situacija dovela kompanije do toga da svoj dalji razvoj više ne mogu da oslone na banke već moraju da se uključe na tržište kapitala i dodao da postoji nekoliko kompanija koje su spremne da ponude svoje korporativne obveznice do kraja godine.

„Kada je u pitanju IPO (Initial Public Offering), mislim da će realizacija biti sledeće godine. Privatne kompanije sa kojima sam razgovarao se uveliko pripremaju, a očekujem i neku državnu kompaniju”, rekao je Ostojić u Sava centru.

Kako kaže, kompanije su dotakle zid iznad koga više ne mogu da pređu, jer banke imaju svoja ograničenja, i za budući razvoj moraju da traže alternativni način finansiranja.

Ostojić je istakao da domaćim kompanijama nedostaje svest o tome da na berzi ne moraju da budu već da to same žele.

„Berza je mesto gde treba da se kotiraš i ponudiš svoje razvojne prilike i šanse drugim ulagačima. Mi radimo na tome da privučemo veći broj kompanija”, rekao je Ostojić.

Prema njegovim rečima, izdavanje prvih korporativnih i zelenih obveznica jeste pozitivan signal za druge kompanije koje razmišljaju da izađu na tržište, ali im i dalje nedostaje informisanost.

„U našoj strategiji, prvi korak je bio da se kompanije kroz prikupljanje kapitala, odnosno zaduživanjem, uključe na berzu, ne odričući se svog vlasništva. Veliki broj kompanija čeka uspešan primer kako bi se odlučile da izađu na berzu”, rekao je Ostojić.

Janković: Srbija gotovo u potpunosti uskladila regulativu tržišta kapitala sa EU

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković kaže da je poverenje investitora u tržište od krucijalne važnosti za dugovečnost kapitala.

„Mnogo toga što je urađeno u prethodnom periodu imalo je za cilj da se napravi jedna infrastruktura poverenja, odnosno jedan regulatorni okvir koji će omogućiti svima, dakle i posrednicima na tržištu, onima koji treba da pružaju profesionalne usluge i investitorima, ali i kompanijama koje traže aktivno investitore, da budu sigurni da će u tom dugom roku imati adekvatnu zaštitu svojih prava”, rekao je Janković.

Janković ističe da je domaći regulatorni okvir gotovo u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama.

„Ova poslednja runda usaglašavanja u koju smo ušli ove godine je, iz naše perspektive, završena. Evropska komisija trenutno radi recenziju tih predloga i kada dobijemo zeleno svetlo, ta zakonska rešenja će biti usvojena. Praktično, od tog trenutka neće biti nikakve razlike niti za investitore, niti za kompanije u odnosu na to da li će raditi na srpskom tržištu ili na nekom tržištu neke zemlje Evropske unije”, naveo je Janković.

Janković dodaje da Srbija ima dovoljno razvijene institucije tržišta kapitala koje imaju dovoljno kapaciteta da nadziru sve ono što će se na samom tržištu dešavati.

„Naše tržište kapitala je konačno sazrelo, u smislu da svi shvataju da neki proizvodi o kojima se maštalo decenijama, poput IPO i investicionih fondova, nisu imaginarne stvari već praktični oblici ulaganja. Mi nismo ništa manje sposobni da tim instrumentima vladamo kao što su, dakle, neke zemlje koje su ispred nas, pre svega kada je kultura ulaganja u pitanju”, rekao je Janković ocenjujući da je naš bankarski sektor sposoban da isprati potrebe privrede.

Konferencija „Kapital u pokretu” bavi se pitanjem pasivne štednje građana i kako pomoći srpskim kompanijama da lakše dođu do kapitala.

Konferencija je okupila najvažnije aktere domaćeg finansijskog i realnog sektora kako bi pronašli izvodljiva rešenja za razvoj tržišta.

Specijalni gost konferencije je Greg B. Dejvis, koji je doktorirao teoriju bihevioralnog odlučivanja na Univerzitetu u Kembridžu.

Autor je knjige „Behavioral Investment Management”, a njegova ekspertiza povezuje psihologiju, rizik i donošenje investicionih odluka.

Program konferencije je strukturisan kroz četiri tematske celine koje pokrivaju sve aspekte pokretanja kapitala - očuvanje vrednosti kapitala kroz generacije i ulozi profesionalnog upravljanja imovinom u vremenima visoke inflacije, ulozi berze i investicionih fondova, privlačenju novih emitenata i mogućnostima da Srbija postane regionalni investicioni centar, geopolitici, AI i industrijama budućnosti.

Sikimić: Bankarski sektor vrlo otporan, jedan od ključnih stubova ekonomske stabilnosti

Predsednica Izvršnog odbora ALTA banke a.d. Beograd Una Sikimić rekla je danas da je činjenično stanje da su banke i bankarski sektor Srbije vrlo otporni i da su jedan od ključnih stubova ekonomske stabilnosti.

Sikimićeva je, na konferenciji „Kapital u pokretu” u Sava centru, rekla da je stabilnost ekonomije jedan od preduslova za dalji razvoj finansijskog tržišta, navodeći da Srbija već ima regulatornu i tehnološku infrastrukturu potrebnu za njegov razvoj.

„Ono o čemu mi treba da govorimo jeste da čujemo snažan i jasan glas izdavalaca i kompanija koje su kandidati za određene emisije i nastup na tržištu kapitala”, rekla je ona.

Ocenila je da bi upravo to mogao da bude jedan od intenzivnijih zadataka u narednoj fazi projekta razvoja tržišta kapitala.

Govoreći o korporativnim obveznicama, Sikimićeva je navela da kompanije i dalje u većoj meri koriste tradicionalne izvore finansiranja, pre svega bankarske kredite.

„Bankarski krediti su dostupniji i mi smo banke u jednoj vrlo snažnoj tržišnoj utakmici. U tom kontekstu, efikasnost i brzina su naša prednost i jednostavnije je doći do tradicionalnih kreditnih izvora finansiranja”, rekla je ona.

Ukazala je da izlazak na tržište kapitala podrazumeva visok nivo transparentnosti poslovnog modela, kao i finansijsko izveštavanje i revizorske izveštaje.

„To podrazumeva jedan snažan momentum transparentnosti kakav se primenjuje na berzama i na otvorenim tržištima”, navela je Sikimićeva.

Na pitanje da li je „wealth menadžment” nova velika tema ove decenije, pogotovo među takozvanom generacijom Z, odgovorila je da je to tema koja je uvek aktuelna.

„Ne bih rekla da je nova tema. Tema je koja postoji dugo, i u razvijenim tržištima se, uspešno realizuje kroz različite oblike. Jeste prirodni razvoj iz nekog privatnog bankarstva ka wealth managementu, i tako dalje. Naravno da bi se realizovala podrška tom segmentu klijenata, treba da postoji investiciona ponuda, i onda opet dolazimo do tržišta na kojem se mogu realizovati te usluge. Naravno, pored onih uobičajenih, a koji se odnose na poreska i druga savetovanja. Ne bih rekla da je velika tema; za naše tržište je relativno nova”, dodala je Sikimićeva.

Petković: Građani Srbije sve više ulažu novac van banaka i nekretnina

Generalna direktorka „Vista Rica a.d. Beograd” Stanislava Petković izjavila je da je u Srbiji finansijska pismenost građana u porastu i da je sve izraženija potreba građana da svoj kapital ulažu i van tradicionalnih oblika štednje, poput štednje u bankama i kupovine nekretnina.

Ona je istakla da raste broj investitora koji, osim na domaćem, ulažu i na inostranim tržištima, zbog čega postoji sve veće interesovanje i za ponudu domaćeg tržišta.

„Samim tim dolazi do rasta i investicionih fondova, pre svega alternativnih, a naravno i novčanih fondova koji su na tržištu već dugo prisutni. Alternativni fondovi postaju nešto drugačije i interesantnije u prethodnom periodu”, rekla je Petkovićeva na konferenciji „Kapital u pokretu” u Sava centru.

Prema njenim rečima, važno je građanima približiti različite investicione proizvode i ukazati im na rizike koje oni nose.

Ona je ocenila da rast investicionih fondova treba posmatrati i kroz razvoj finansijske pismenosti, ali i kroz sve izraženiju potrebu građana da svoj kapital ulažu i van tradicionalnih oblika štednje, poput štednje u bankama i kupovine nekretnina.

Kako je navela, neophodna je edukacija investitora, ali i edukacija kompanija.

„I kompanije moraju da prosto nauče šta to znači biti na berzi, šta znači proces listiranja, kako napraviti trajnu vrednost za akcionare”, dodala je ona.

Maletić:  Industrija investicionih fondova dostigla vrednost od 2,4 milijarde evra

Izvršni direktor društva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest a.d. Beograd Srđan Maletić izjavio je danas da je, prema poslednih podacima, industrija investicionih fondova dostigla vrednost od 2,4 milijarde evra i da se od te cifre gotovo 80 odsto nalazi u novčanim fondovima.

„Ja bih voleo da se mi nađemo ovde sledeće godine, da naša industrija investicionih fondova dostigne tri milijarde evra. I isto tako bih voleo da sledeća školska godina počne i da imamo i tu finansijsku edukaciju u školskom sistemu”, kazao je Maletić na konferenciji „Kapital u pokretu” u Sava centru.

Maltić je rekao da je finansijska pismenost kod mladih jako važna i da se nada da će sledeće školske godine biti uvedena i finansijska edukacija u školskom sistemu.

Na pitanje kako je moguće usmeriti kapital građana i malih investitora, na tržište kapitala, odnosno konkretno u fondove, rekao je da to nije lako i da je potpuno neizvesno.

„Ali pre nego što se osvrnem na te neke izazove koje mi imamo, krenuo bih u nekom afirmativnom tonu, u kontekstu da smo mi iz industrije vrlo ponosni na činjenicu da već godinama predstavljamo najdinamičniji deo finansijskog sistema u Srbiji, sa vrlo visokim stopama rasta. To negde dolazi iz toga što se ponovo ulaže i u to neko poverenje i u rad sa klijentima”, naveo je on.

„Moram da se tu i pohvalim, da kažem da je Intesa Invest nedavno prešla prvu milijardu evra imovine pod upravljanjem, tako da nastavljamo dalje”, kazao je Maletić.

Maletić je rekao da je važno da se klijenti ohrabre i da krenu da ulažu u neke dugoročnije finansijske instrument i fondove koji imaju duži investicioni horizont.